There's no place like HOME

Od silne sreće nije mogla mirno da sedi u avionu. Jedva je čekala da poleti, da se odvoji od zemlje. Nikada nije napustila državu za svojih punih devetnaest godina. Ovaj trenutak je isčekivala godinama. Ne da ode u Tokio, nego samo da napustu Srbiju. Kada je dosla na aerodrom, najdalja destinacija je bila Tokio. Divno, pomislila je. Ceo taj dan joj je svetao i nasmejan. Predivno se osećala, ne seća se kada je poslednji put bilo tako. Pored nje u avionu je sedela starija žena nezainteresovana za razgovor. U normalnoj situaciji bi bila jako neprijatna prema toj ženi, ali u ovom trenutku ništa nije moglo poremetiti njeno raspoloženje. Jako dugo je skupljala pare za ovaj put, za svoj novi život. Apsolutno nije znala šta će raditi kada stigne ali imala je neki optimističan pogled na budućnost, po prvi put. Nije znala baš ništa o Tokiu ali i to joj je bilo nebitno. Poleteo je avion. Podigao joj se adrenalin. Kez od uva do uva. Uzela je iPod i pustila pesmu od The Adictsa Tokyo i počela da pevuši (got to go to Tokyo...). Bacila je pogled na svoj ranac. Sve što je ponela je tu. A i šta će joj više? Počinje nov život. Zaljubljeno je pogledala u svoje cipele. Zaista su divne, obožava ih. Naslonila je glavu na sedište i zažmurila. Nestrpljivo je cupkala nogom o pod i žena pored nje je coknula glasno. Nije presta da cupka nogom. Nije joj bilo teško da ode. Zapravo, bilo je začuđavajuće lako. Ne. Nema nikakve porodične probleme od kojih beži ili nešto slično. Porodica joj je savršeno srećna. Čak se oduvek uklapala u društvo, nije ni u tome problem. Ali jednostavno se nikada nije osećala svojom tamo, znala je da ne pripada. Želi da pripada. Zaspala je i sanjala sebe kao Doroti iz Čarobnjaka iz Oza kako lupka jednom cipelicom o drugu izgovarajući ''There's no place like home'' i odjednom se pojavljuje u Tokiu.

Bez inspiracije

Debela kragna džempera je guši. Sporo korača mostom. Gleda u prljavu reku ispod. U ruci drži čašu čaja od crne ribizle za poneti. Grlo je već dva dana boli bez prestanka. Oseća se kao da je u nekom jako dosadnom snu, i nikako da se probudi. Oko nje je magla i vezduh je vlažan. Zima je, praznici, a vreme je još uvek jesenje. Svi uživaju. Ona ne. Poslednji rok za knjigu joj ističe za tačno dvadeset i tri dana. Nije ni počela. Nema nikakvu ideju o čemu će da piše. Ovog puta, izdavač joj je dao potpunu slobodu u pisanju, ali sve što je njoj padalo na pamet je bila ona sama. Opet, imala je osećaj da baš nikome neće biti zanimljivo da čita životnu priču jedne tridesetpetogodišnjakinje. Ne da je ona prosečna osoba, sa prosečnim životom, ali nikako dovoljno zanimljiva. Ispija poslednji gutljaj već ohlađenog čaja koji joj grebe suvo grlo. Baca čašu u kantu i naslanja se na ivicu mosta. Prljava, prljava reka. Protrljava umorne oči hladnim rukama. Priseća se kako su joj nekada svi govorili da ima najlepše i najveće bademaste oči koje su ikada videli. Sada su joj se kapci opustili i nijanse podočnjaka su sve tamnije. Već nedelju dana izlazi iz kuće u šest ujutru, šeta se dva sata u potrazi za inspiracijom. Ali još uvek ništa. Kada je bila mlađa uživala je u pisanju, znala je da je to njen poziv. Tramvajske šine škripe i ona se ježi. Ima traume od tog zvuka još iz detinjstva. Pali poslednju cigaru očevim upaljačem. Kada kreće da vraća zippo upaljač u džep, naglo se pomera da je ne bi udario biciklista. Upaljač joj klizi iz ruke i kao da se trudi da to što sporije uradi, pada u reku. Umor je prevladava. Zastala je, zaustavila suze, duboko uzdahnula i nastavila dalje. Bliži se kraju mosta. Na samom kraju stoji mladi čovek, svira neku čudnu muziku sa velikim osmehom na licu, čekajući da mu neko ostavi pare u šešir. Vetar dunu malo jače nego inače i najveća novčanica polete iz šešira. Ona je zaustavi patikom i pruža je simpatičnom čoveku.

Zli sin

Kada ti dosadi televizija Kada ti se u životu nista ne dešava U uglu svoje sobe Ugledaćeš čoveka U dugom sivom kaputu kako progovara Ja sam zli sin đavola Ja sam zli sin đavola Ja sam zli sin đavola Mene ništa ne zabavlja! Ja sam zli sin đavola Ja sam zli sin đavola Ja sam zli sin đavola Moje ime je dosada! Kada ti dosade prijatelji i devojka Kada te ni sviranje više ne ispunjava U uglu svoje sobe Ugledaćeš čoveka U dugom sivom kaputu kako progovara Ja sam zli sin đavola Ja sam zli sin đavola Ja sam zli sin đavola Moje ime je dosada! Ja sam zli sin đavola Ja sam zli sin đavola Ja sam zli sin đavola Mene ništa ne zabavlja! Ja sam zli sin đavola Ja sam zli sin đavola Ja sam zli sin đavola Mene ništa ne zabavlja! Ja sam zli sin đavola Ja sam zli sin đavola Ja sam zli sin đavola Moje ime je do-sa-daa!