Pre neki dana kada sam se tuširao opekao sam nadlanicu leve ruke o vrelu cev. Ne znam da li ćete znati na koji osećaj mislim, ali osetio sam ogromno iznenađenje plus... strah? Da li je to strah? Ubrzano kucanje srca i nedostatak daha. Nebitno je. Nakon toga sam podesio savršen mlaz vode i stajao dugo u kadi, naposletku i seo. Mržnja? Nije to moja stvar. Citat iz jednog prilično finog filma - 'Hate is baggage. Life's too short to be pissed off all the time. It's just not worth it.' Znate šta? Derek je potpuno u pravu. Mislim, kada prvi put bacim pogled na svoj život, mrzim svaki jebeni delić njega - školu, Marfijev zakon, dosadne ljude i sve to. Ali zapravo ne. Ne mrzim osobe koje izazivaju gnev u meni, ne mrzim kada mi se mleko pokvari, ne mrzim kada se opečem. Jednostavno ne mrzim. Kada sam došao do tog zaključka bilo mi je lakše. Osetio sam se kao da sam sprao neku prljavu, lažnu mržnju sa sebe. Zaključio sam još jednu stvar. Jako, jako želim da se ošišam na ćelavo.
E hajde sada nakon što si pročitao ovo zamisli želju, dodirni nos levim palcem i udari nogama o pod. Hajde, sam si, niko te gleda! Veruj mi.
Moja opekotina me podseća na gingerbread man-a. Da.
Нема коментара:
Постави коментар