Peglaju mi mozak. Svaki dan je sve manji i manji. Kada me budu pronašli za 100 godina, imacu vitamina A u kostima jer cu ih sve pojesti. Vapim za utočištem, za sigurnošću. Za svetom bez kritika i predrasuda. Siva možda jeste najsigurnija boja, ali zar nije lepši zeleni svet? Ja mislim da jeste. Ovaj put se nikada neće završiti. Kladim se da ide oko celog sveta. I jako mi je poznat. Ako postoji život posle smrti, ja se u svakom svom životu nekako nađem na ovom istom putu. Da, ima žutu traku u sredini i sivilo ide u nedogled. Sve vreme držim palac u vazduhu, ali nikako da naiđu kola, ili makar bicikl. Da mi neko sada naiđe na biciklu, recimo, i ponudi mi kartu u jednom pravcu koja vodi u Avanturu, ostavila bih sve za sobom. Prihvatila bih istog trenutka. Lutkaste staklene oči me gledaju gde god da se okrenem. I to me plaši, pomalo, u isto vreme je smešno. Ljubičaste su, kao i njihove neutralne uniforme. Lakše mi je da budem sama, nego okružena ljudima koji me ne vole. Da li bi iko išao do Italije da me vidi? Naravno da ne. Meanwhile, in the moonlight, purple people, unforeseeable... Možda ćete u mom mozgu naći imaginarijum koji vam je potreban da ispunite svoju dušu. A možda i ne. Da li ste spremni da rizikujete? I da li možete da stavite cenu na svoje snove?
pa ugasila sam ako je ovo kriterijum po kom primaju u petnicu :/ Fenomenalno je,nastavi!!!
ОдговориИзбришиi slika ti je genius :D
as expected ^^