neću bre

gledam je
tu,
na podu,
u turskom sedu.
u svom sedlu,
na svom konju
koji ne postoji.
gledam je
iz nekog oblaka
koji ide ka njoj
a kod nje je samo sunce.
ispred nje nema ogledala
i nema pogrešnih odluka
samo ta igračka
u malim rukama
sa malim prstima
sa malim noktima.
i naravno
sa tim kolenima
koja štrče nevino.
ogrebanim kolenima
sa flasterima punim peska.
neću da dodjem do nje
nikada.
neću da je dotaknem
nikada.